Mindfulness u psihoterapiji

PSIHOTERAPIJA ACT I DBT: ULOGA MINDFULNESSA U SAVREMENOM PSIHOLOŠKOM PRISTUPU

1. UVOD

U savremenom svetu, gde je tempo života sve brži, a stres sveprisutniji, sve više ljudi traži načine da poboljša svoje mentalno zdravlje. Klasične terapije, iako korisne, često ne obuhvataju kompleksnost svakodnevnih emocionalnih izazova. Tu na scenu stupaju terapije treće talasa, kao što su ACT (Acceptance and Commitment Therapy) i DBT (Dialectical Behavior Therapy), koje u svoje pristupe integrišu mindfulness – svesnu prisutnost u sadašnjem trenutku. Ove terapije predstavljaju inovativan spoj kognitivno-bihevioralnih tehnika i vežbi svesne pažnje, koje pomažu ljudima da prihvate ono što ne mogu da promene i da se posvete onome što zaista jeste važno.

2. ŠTA JE ACT TERAPIJA?

Acceptance and Commitment Therapy (ACT), razvijena krajem 20. veka, fokusira se na razvoj psihološke fleksibilnosti. Umesto pokušaja da se eliminišu negativne misli ili emocije, ACT podstiče klijente da ih prihvate, bez prosuđivanja, i da deluju u skladu sa sopstvenim vrednostima.

Glavni elementi ACT-a su:

• Prihvatanje (Acceptance): Umesto da se borimo protiv neprijatnih emocija i misli, učimo da ih prihvatimo kao deo ljudskog iskustva.
• Kognitivna defuzija: Učenje da se distanciramo od svojih misli, da ih posmatramo kao prolazne mentalne događaje, a ne kao istine.
• Biti prisutan (Mindfulness): Fokus na sadašnjem trenutku, bez osuđivanja i analiziranja.
• Ja kao kontekst (Self-as-context): Gledanje na sebe kao posmatrača sopstvenih iskustava, a ne poistovećivanje sa mislima i emocijama.
• Vrednosti: Prepoznavanje ličnih vrednosti koje daju životu smisao.
• Posvećeno delovanje (Committed action): Delovanje u skladu sa sopstvenim vrednostima, uprkos unutrašnjim preprekama.

ACT ne traži da budemo srećni po svaku cenu, već da živimo autentično i smisleno, čak i kad je teško.

3. ŠTA JE DBT TERAPIJA?

Dialectical Behavior Therapy (DBT), razvijena od strane Marsha Linehan za tretman graničnog poremećaja ličnosti, kasnije se proširila na mnoge druge poremećaje, uključujući depresiju, anksioznost i poremećaje ishrane. DBT je specifična po tome što kombinuje suprotne pristupe – prihvatanje i promenu – u cilju postizanja emocionalne stabilnosti.

DBT uključuje četiri osnovna modula:

• Mindfulness: Osnova celokupne terapije; učenje kako da budemo svesni svojih misli, emocija i senzacija.
• Tolerancija na distres: Strategije za nošenje sa teškim emocijama bez impulsivnih reakcija.
• Regulacija emocija: Razumevanje i upravljanje intenzivnim emocijama.
• Interpersonalne veštine: Učenje zdravih načina komunikacije, postavljanja granica i rešavanja konflikata.

DBT sesije se sastoje iz kombinacije individualne terapije i grupnih treninga veština. Klijentima se često daju zadaci i dnevnici za praćenje primene naučenih veština u svakodnevici.

4. ULOGA MINDFULNESSA U ACT TERAPIJI

U ACT-u, mindfulness je srž terapijskog procesa. Klijent uči da bude prisutan sa sobom, sa svojim emocijama, telom i mislima, bez pokušaja da ih izbegne, promeni ili kontroliše. Fokus je na razvijanju stava radoznalosti, otvorenosti i prihvatanja.

Jedna od vežbi može izgledati ovako: klijent zatvori oči i obrati pažnju na svoje disanje. Kada primeti misao – na primer „Nikad neću uspeti“ – terapeutski zadatak nije da tu misao ospori, već da je primeti i dozvoli joj da prođe, kao oblaku na nebu.

Ova praksa pomaže klijentima da izađu iz obrasca borbe sa sobom i da umesto toga usmere pažnju ka akciji u skladu sa svojim vrednostima. Umesto da se pitaju kako da „izbace“ anksioznost, klijenti uče kako da budu anksiozni – i dalje rade ono što im je važno.

5. ULOGA MINDFULNESSA U DBT TERAPIJI

U DBT-u, mindfulness je početna i centralna komponenta, iz koje proizilaze sve ostale veštine. DBT mindfulness vežbe su vrlo strukturirane i sastoje se iz tri „šta“ veštine (posmatranje, opisivanje, učešće) i tri „kako“ veštine (neosuđujuće, jedno po jedno, efektivno).

Na primer, klijent može učiti da:

• Posmatra disanje bez pokušaja da ga menja.
• Opisuje unutrašnja iskustva, poput „Osećam knedlu u grlu“ ili „Mislim da me niko ne razume“.
• Praktikuje neosuđivanje, tj. primećuje misli i osećanja bez etiketiranja („ovo je loše“, „ne bi trebalo ovako da se osećam“).

Mindfulness u DBT-u omogućava klijentima da razviju tzv. „mudri um“ (wise mind), koji predstavlja balans između racionalnog i emocionalnog uma. Kroz ovu vežbu, osoba uči da reaguje svesno, a ne impulsivno.

6. SLIČNOSTI I RAZLIKE U PRISTUPU MINDFULNESSU KOD ACT I DBT

Sličnosti:

• Oba pristupa naglašavaju važnost svesne pažnje i prihvatanja trenutnog iskustva.
• I ACT i DBT koriste mindfulness kao alat za povećanje psihološke fleksibilnosti i regulaciju emocija.
• Oba pristupa koriste metafore i vežbe koje pomažu klijentima da promene odnos prema svojim mislima.

Razlike:

• ACT koristi mindfulness u širem i fleksibilnijem kontekstu, često uz naglasak na vrednosti i delovanje.
• DBT pristupa mindfulnessu kao konkretnoj, strukturiranoj veštini sa jasno definisanim koracima.
• ACT više koristi metaforički jezik i individualnu refleksiju, dok DBT ima jasno propisane radne listove, dnevnike i domaće zadatke.

Koji pristup je bolji zavisi od klijenta. Osobe koje se suočavaju s emocionalnom disbalansom i impulsivnim ponašanjem često imaju koristi od DBT-a, dok je ACT posebno koristan za one koji traže dublji kontakt sa sobom i žele da žive u skladu sa svojim vrednostima uprkos unutrašnjim barijerama.

7. ZAKLJUČAK

Mindfulness je postao nezaobilazan deo savremene psihoterapije, ne zato što je trend, već zato što funkcioniše. Bilo da je deo ACT-a ili DBT-a, on pomaže ljudima da izađu iz začaranog kruga borbe protiv sopstvenih misli i osećanja, i da se umesto toga povežu sa sobom, sa trenutkom i sa onim što im je zaista važno.

U svetu koji nas stalno vuče u budućnost ili vraća u prošlost, terapije koje nas uče kako da budemo ovde i sada imaju neprocenjivu vrednost. Ako osećate da se vrtite u krug, da vas emocije preplavljuju ili da ste izgubili kompas u sopstvenom životu – možda je vreme da pokušate s terapijom koja uključuje mindfulness. Možda nećete odmah rešiti sve probleme, ali možete naučiti kako da ih nosite sa više snage, prisutnosti i mira.